Island: Referendum o nadoknadi štednih uloga Britanaca i Holanđana

REJKJAVIK – Predsednik Islanda Olafur Grimson saopštio je da će o nadoknadi štednih uloga Britanaca i Holanđana u propalim islandskim bankama, u ukupnoj sumi od oko pet milijardi dolara, građani morati da odluče na referendumu.

Islandski predsednik, koga je gotovo četvrtina stanovnika te zemlje peticijom pozvala da odbije da potpiše zakon o vraćanju tog duga, uslišio je njihove molbe i odbio je da potpiše zakon koji je već ranije usvojio parlement.

Vraćanje tih štednih uloga inostranim štedišama je jedan od preduslova da Island, teško pogođen finansijskom krizom, dobije pomoć od Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, podsećaju novinske agencije.

Islandska vlada je posle usvajanja tog zakona u Parlamentu očekivala i lakše pregovore o ulasku njihove zemlje u Evropsku uniju, kao i brzo odobravanje finansijske pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), podsećaju analitičari.

„Posao predsednika je da obezbedi poštovanje želja islandskog naroda. Odlučio sam da o novom zakonu odluče građani Islanda, a referendum će biti održan u najkraćem mogućem roku”, citirao je britanski Bi-Bi-Si predsednika Grimsona.

Taj kontraverzni zakon, na koji je predsednik Islanda danas stavio veto, vlada je predložila u jesen 2009, a parlament Islanda ga je posle više sedmica oštrih debata usvojio krajem decembra.

Zakonom je predviđeno da će Velikoj Britaniji i Holandiji novac biti isplaćen tokom 15 godina, pri čemu su poslanici usvojili i ograničenja u isplati u zavisnosti od veličine islandskog bruto domaćeg proizvoda.

Ogorčeni Islanđani, međutim, ne žele da plaćaju dugove koje su, bez njihovog znanja i učešća, napravile islandske banke u inostranstvu, pa su od predsednika Grimsona zatražili da raspiše referendum o tome.

Peticiju kojom se od predsednika traži da raspiše svenarodno izjašnjavanje o isplati duga od 3,8 milijardi evra Britaniji i Holandiji do 3. januara potpisalo je 61.000 Islanđana - petina stanovništva zemlje, odnosno gotovo četvrtina građana sa biračkim pravom, prenele su agencije.

Na svakog Islanđanina, po osnovu tog duga, dolazi više od 12.000 evra.

Analitičari se sada pribojavaju da bi neusvajanje tog zakona za posledicu moglo da ima odlaganje pomoći MMF-a, koji je sa Islandom u avgustu dogovorio kreditni aranžman u iznosu od 2,2 milijarde dolara. Isplata prvih tranši tog kredita počela je u oktobru.

Za nadoknadu troškova inostranim štedišama ta ostrvska država mora da pozajmi pet milijardi dolara, ističe BBC i dodaje da se Island nalazi i u ustavnoj krizi.

Pošto nema para, Island mora da pozajmljuje ne samo za isplatu tog duga, već i za mnoge druge stvari, konstatuje BBC.

Problemi Islanda su nastali zbog propasti vodeće domaće banke „Landsbanki” koja je u inostranstvu, preko svoje firme-kćeri „Icesave”, nudila visoke kamate na štedne uloge.

Zbog toga se oko 400.000 Britanaca i Holanđana odlučilo da svoj novac čuva upravo u islandskim bankama. Kada su one bakrotirale ulagači su ostali bez novca, koji su im, u međuvremenu, nadoknadile njihove države, koje sada od Islanda traže vraćanje duga. Island bi tako samo Britaniji morao da isplati novac koji dostiže vrednost od četiri procenta godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Holandiji bi, pak, tokom 15 godina bio dužan da vrati ukupnu sumu koja odgovara iznosu od dva procenta islandskog BDP-a.

Island je lane upao u tešku finansijsku i privrednu krizu zbog bankrotstva svojih glavnih banaka, koje su se zadužile zbog neumerene ekspanzije u inostranstvu.

Kolaps „Landsbanki”, kao i banaka „Kaupting” (Kaupthing) i „Glitnir” srušio je na kolena islandsku krunu i prinudio je vladu da se za pomoć obrati MMF-u i nekim evropskim zemljama.

Privreda Islanda je „reagovala” na finansijsku krizu padom potrošnje, serijom bankrotstava i naglim rastom nezaposlenosti.

(Tanjug-Ekos)